OPIS I CILJ PREDMET:

Kroz predmet se razmatra istorijski razvoj ideja i problema vezanih za oblast opšte istorije umetnosti praistorijskog vremena, doba antike i srednjeg veka. Puno razumevanje relevantnih istorijskih procesa ovoga razvoja obuhvata i studiranje njegovog društvenog i kulturnog okruženja kao i hronološku  interakciju sa drugim oblicima iskazivanja ljudske kreativnosti, pre svega arhitekturom, modom i dizajnom.

Primarno, kroz predavanja i korišćenje literature, svaki student će se usredsrediti na razumevanje složenosti evolutivnih procesa razvoja umetnosti. Umesto isključivo istoriografskog pristupa predmetu, razmatraće se problemi likovnog izraza određenog vremena, proizašli iz šireg društvenog konteksta civilizacije u kojoj se umetnost uobličava.

Celovito razumevanje procesa konceptualizacije društvenih u kulturnih ideja i njihove materijalizacije likovnim i estetskim sredstvima, postićiće se pažljivom analizom  istorijskih aspekata kompozicije, konstrukcije, ideja o formi, boji, svetlosti, društvenoj funkciji umetnosti, simbolike i drugih važnih elemenata likovnog i graditeljskog izraza epohe.

Ovim će se postići da svaki student dosegne suštinsko razumevanje istorijskog procesa razvoja umetničkih ideja i njihove likovne, odnosno materijalne pojavnosti u određenim istorijskim epohama. Pored toga, razumevanje kontinuiteta razvoja ovih ideja, iz jedne u drugu epohu je od izuzetne važnosti. Ovo će omogućiti svakom studentu da u okviru dosegnutog razumevanja analiziranih pitanja, u sopstvenom radu u okviru dizajn discipline koju studira, interpretativno i kreativno ugradi svoja saznanja stečena na ovom predmetu.

METOD IZVOĐENJA NASTAVE:

Predmet Istorija umetnosti je zasnovan isključivo na predavanjima u okviru trideset časova u semestru.

OCENJIVANJE:

Po završetku prvog ciklusa predavanja, na polovini semestra, svaki student je dužan da obavi kolokvijum sastavljen od deset generalnih pitanja, na koja se odgovara pismenim putem. Pitanja mogu, u zavisnosti od težine i složenosti, biti razložena na podpitanja. Svako pitanje nosi po jedan bod. Smatra se da je student pozitivno odgovorio na kolokvijum  u koliko je ostvario najmanje šest bodova. Pozitivna ocena sa kolokvijuma se računa na završnom ispitu kao deo celokupne ocene iz predmeta u onoj oblasti iz koje su pitanja bila postavljena. Studenti koji nisu ostvarili pozitivnu ocenu na kolokvijumu moraju na završnom ispitu polagati celokupnu materiju na predmetu. Završni ispit se polaže usmeno i javno. S obzirom na stav da i završni ispit pretstavlja deo obrazovnog procesa i da učestvuje u razvoju saznanja, ovaj oblik polaganja je značajan jer razvija kod svakog studenta veštine govornog formulisanja ideja u konciznom i jasnom  iskazu.

Ocenjivanje na ispitu je zasnovano je na sledećim kriterijumima:

• Demonstracija razumevanja relevantnih procesa, ideja i koncepcija u istorijskom razvoju umetnosti, kroz analizu likovnih svojstava i njihove povezanosti sa družtvenim i kulturnim karakteristikama epohe.
• Celovitost interpretacije problema u umetnosti istorijske epohe, kao i sposobnost za komparativnu analizu sa drugim oblicima kreativnog iskazivanja, odnosno, razumevanje kulturne celovitosti kreativnog potencijala epohe.
• Nivo kritičkog pristupa analizi i jasnoća iskazanih ideja.
• Nivo prepoznavanja istorijskog konteksta likovne pojave.
• Nivo konceptualnog razumevanja likovne pojave.

PREPORUČENA  LITERATURA

Janson H.W., Istorija umetnosti, Beograd, različite godine izdanja.

Gavela Branko, Istorija umetnosti antičke Grčke, Beograd 1987.

Burkhart Jakob, Povest grčke kulture, Tom 1-4, Novi Sad, 1992-1992.

Snyder James, Medieval Art, New York, 1989.

Rice David, Umetnost vizantijskog doba, Beograd, 1968.

Gurevič Aron, Kategorije srednjovekovne kulture, Novi Sad, 1994.